Vojin Mijatović pisao Izetbegoviću, Krišto i Softiću: Kako se entitet zadužuje bez odobrenja države?

Potpredsjednik SDP-a BiH Vojin Mijatović, povodom najave o novom zaduženju RS-a na Londonskoj berzi i to za 700 miliona maraka, uputio je pismo guverneru Centralne banke BiH Senadu Softiću, kao i predsjedavcajućim oba doma državnog Parlamenta Borjani Krišto i Bakiru Izetbegoviću.

U pismu ih pita kako je moguće da se jedan entitet zadužuje na međunarodnom tržištu novca bez saglasnosti države. Također,. predlažee šta bi državne institucije trebale uraditi.

– Poštovani,

Svedoci smo da usled veoma teške ekonomske krize, te vrlo loše ekonomske situacije u BiH, podstaknute i udarom pandemije Covid-19, ukupno zaduženje Bosne i Hercegovine neprestano raste.

Brutalno velika administracija

Preskupi državni aparat na svim nivoima vlasti značajno otežava ekonomski razvoj u našoj zemlji, što ne predstavlja nikakav signal svima vama koji ste trenutno na vlasti da se mora ući u reformu i sve snage usmeriti u razvoj privrede koja pored toga što se jedva bori da opstane na tržištu, mora finansirati i brutalno veliku administraciju na svim nivoima.

Pored svega navedenog paralelno sa svim ovim na sceni imamo potpuno ne kontrolisano zaduženje entiteta u BiH, koji više ne biraju način i sredstva da nadomeste deficit koji imaju u budžetu, kako bi uspeli da finansiraju samo tekuće obaveze. Na sve to svedoci smo da ni kreditna sredstva kojima se zadužujemo ne koristimo za strukturne reforme već isključivo za finansiranje budžetskih korisnika i troškova.

Pre nekoliko dana Predsjednik Vlade Republike Srpske je obavestio javnost da će se Republika Srpska zadužiti putem euro obveznica na Londonskoj berzi u iznosu od 700 miliona KM. Svi ostajete nijemi na ovo kao da se dešava u nekoj drugoj državi.

Postavlja se pitanje šta će se dogoditi ukoliko Republika Srpska izvrši emisiju ovih obveznica, zaduži građane u Republici Srpskoj i ne plati svoje obaveze po istim hartijama, ko će platiti ovaj dug?

Postavlja se sledeće pitanje, ukoliko entitet u okviru države može bez saglasnosti PSBIH i Predsedništva BiH ući u ovakva zaduženja i to bez ograničenja, mogu li to i kantoni i opštine uraditi na svetskom tržištu?

Šta je sa kantonima i opštinama

Ukoliko je sve to tako postavlja se pitanje šta je onda uloga Centralne banke, Fiskalnog Vijeća BIH, Ministarstva finansija BiH?

Takođe postavlja se pitanje ukoliko EBRD, EIB, MMF, Svetska banka i ostali međunarodni kreditori traže garanciju države za svoje kredite i saglasnost PSBiH i Predsedništva BiH kako entitet može emitovati hartiju od vrednosti na međunarodnomm tržištu bez saglasnosti PSBiH i Predsedništva BiH, jer i ovo predstavlja međunarodno zaduženje kao i sva ostala?

Postoji još niz pitanja na ovu temu kojim bi trebali da se bavite jer građan i BiH vas debelo plaćaju da održavate fiskalnu i finansijsku stabilnost ove države između ostalog, ali se nažalost ne bavite time.

Kako bi sprečili novo enormno zaduženje građana u Republici Srpskoj pozivam vas da uputite zajedničko pismo putem Londosnke berze kojim bi kao država obavestili potencijalne investitore da euro obveznice Republike Srpske nemaju neophopdne garancije države BiH i saglasnosti PSBiH i Predsedništva BiH, kako to nalaže Zakon o zaduživanju, dugu i garancijama BiH kod svih ostalih kreditnih zaduženja, stoji u Mijatovićevom pismu.

Oslobođenje