Širenje mržnje u medijskom, a posebno u online prostoru BiH, umjesto smirivanja dobija nove oblike i nove aktere, upozoravaju sagovornici RSE. Ostavljajući po strani političke izjave koje tome mogu doprineti, odnosno uvrede i svađe po etničkoj osnovi, pitamo se šta je preovlađujući motiv kod bh. građana da se olako uključuju u ovakve rasprave?
Poslanik u Parlamentu BiH, Saša Magazinović (SDP BiH) prije nekoliko mjeseci uputio je otvoreno pismo tužilaštvima u Bosni i Hercegovini, tražeći sankcionisanje govora mržnje. Sada kaže da efekte tog pisma ne vidi:
“Jedini način da se smanji otvoreno pozivanje na nasilje i mržnju u BIH je da nekoliko ljudi završi u zatvoru, a ostali će se kao miševi povući u rupe i onda ćemo imati značajno smanjen govor mržnje. Ono od čega sam ja krenuo je mišljenje Ministarstva pravde BiH koje kaže da u krivičnom zakonodavstvu BiH, njenih entiteta i Brčko distrikta ima više nego dovoljno prostora i osnove da se ovo huškanje sankcioniše. Ne znam, nemam odgovor zašto tužilaštva to ne rade i zašto se prave da im to zakoni ne omogućavaju”, komentariše Magazinović.
“Žao mi je”, dodaje, “ali svi bi se ovim pitanjem počeli baviti tek kada bi pala mrtva glava, zbog širenja mržnje. Ovo je trusno područje, ljudi su nervozni i osjetljivi, ratne rane još uvijek su otvorene”.
“Tužilaštva trebaju djelovati preventivno, a ne kada se nešto desi. Tek onda se organizuju okrugli stolovi, traže se izmjene zakona itd..Kad govorim o ispoljavanju mržnje, ne mislim samo na etničke tenzije, to je posebno opasno i negativno i ja bih to prvo sankcionisao. Ali govora mržnje ima uopšte u javnom prostoru i među javnim ličnostima”, kaže Magazinović.